Велики владалац српског народа, ујединитељ српских земаља, творац независне српске државе, бранитељ Православља, истребитељ јереси. Најпре био крштен у латинској цркви, но доцније ослободи се од те цркве и постане члан цркве православне. Најпре зависио у државном погледу од Грка, но доцније ослободио се те зависности и постао потпуно самосталан. Када је утврдио државу, и веру православну у држави, тада, по примеру свога сина Саве, прими монашки чин у манастиру Студеници 1195. године и добије име Симеон. Жена његова Ана такође прими монашки чин, добије име Анастасија и повуче се у женски манастир. После две године иночества у Студеници Симеон оде у Свету Гору. Ту се настани најпре у манастиру Ватопеду, заједно са Савом. Отац и син проводили су дане и ноћи у молитви. Ту су саградили шест параклиса: Спаситељу, Бесребреницима, светом Георгију, светом Теодору, Претечи и светом Николају. Купе рушевине Хиландара и саграде диван манастир, у коме Симеон поживи само осам месеци па сконча. Кад је био на издисају, Сава га, по његовој жељи, положи на просту рогозину. Са очима управљеним у икону Богоматере и Спаситеља блажени старац изусти ове речи: „Всјакоје диханије да хвалит Господа!” И пресели се ка Господу 13. фебруара 1200. године.

​

Детаљније о Свецу

​

 

Молитва Светом Симеону :

О, преподобни оче Симеоне, Студенички чудотворче! Српски жупану Стефане, монасима мироточиви Симеоне, хитри помоћниче! У дане земаљског живота твога, од тебе празан нико не отхода. Свима си радост у сусрету био. Сви су се радовали гласу твоме, Симеоне, преподобни оче! А сад, оче, на нас погледај, сатани нас крволчном не предај! Светли нас са Горњих Висина да нас не улови греха чамотиња! Посети, свече, нашу немоћ, обуци нас у будну спремност! Нек нам Љубав Божја никад и не нестане, заштита твоја над Отаџбином да не престане! О, преподобни оче, наслеђу твоме залуталоме недостижно је избројати мноштво чудеса твојих, нанизаних као на Небу звезда број. Чудеса твојих дарови се излише у све крајеве земље твоје крстоносне. Подари нам духовне снаге, од греха ослобођење. О, претихи и кротки угодниче Божји, уведи нас, да без спотицања уђемо у Царство Животопочетне и Нераздељиве Тројице, где ти обитаваш и сијаш у Незалазној Светлости и Слави, да и ми певамо свакој твари: Хвалите Господа! Амин.